U Sandžaku, srbiji i crnoj gori a posebno u Bosni i Hercegovini ima veliki broj bratstava sa prezimenom Osmanović i koja nijesu ništa u krvnom srodstvu jedno sa drugim. Međutim bratstvo Osmanović iz sela Kalica je jedno bratstvo i krvno je vezano sa svim Osmanovićima dunjalukom razasutih a porijeklom su od Osmanovića iz Kalice. Osmanovići potiči od pravoslavnih Veljovića iz Bahče kod Rožaja i to rođaštvo je i dan danas i našim generacijama na obje strane poznato i poštovano. Prihvatanjem Islama i napuštanjem pravoslavne vjere i uzimanje  Muslimanskog imena Osman (ime dok je bio pravoslavac) a nastanujući se na prostorima današnje Kalice, nastaje pleme Osmanović, koje se dalje protekom vremenskog perioda može podijeliti na:

1) Ahmetoviće, po Rah. Ahmetu

2) Danoviće,  po Rah. Danu

3) Kahroviće,  po Rah. Kahru i

4) Smajoviće,  po Rah. Smaju

koji su i do današnjih dana i ako danas podosta krvno udaljeni održavali tu bratstveničku tradiciju i inšaAllah će je i ubuduće održavati.

Trenutno u Kalici po ovoj liniji podjele koju sam vam predočio je sledeće stanje bratstveničkih domaćinstava:

1)   Jakup

2)   Hajro

3)   Ramiz

4)   Rasim-nema nikog u kuću

5)   Reko

6)   Šeko

7)   Hilmo

8)   Halit

9)   Nazim-nema nikog u kuću

10) Bajram

11) Mustafa

12) Šefko

13) Ćamil

14) Nasuf

15) Emin

16) Orhan

17) Aćif

18) Bećir

19) Dževad-Daut

20) Hadro

21) Šemo

22) Ferid

23) Harun-nema niko u kuću

24) Ruzvo-nema niko u kuću

25) Isah

26) Arif

27) Emira-Nuro

28) Selman-Elfija

29) Hatka

30) Izeta

31) Džemo

32) Rešad

33) Vejsel

34) Muhamed

35) Haćim

36) Destan

37) Zito

38) Hazbija

39) Sulejman

40) Sait

41) Sefedin-nema nikoga u kući

42) Tale

43) Tarik

44) Šele

45) Izet, Holjov

46) Suljo-nema nikog u kuću

47) Raljo-nema nikog u kuću

48) Orle-nema nikog u kuču

Osim u Kalicu Osmanovići si razasuti po cijelom svijetu po Evropi i Aziji. Progon naših bratstvenika zajedno sa drugim bošnjačkim bratstvima iz Sandžaka i srbije i crne gore odpočelo je nedavno nakon završetka drugog svetskog rata i nastavila se praktički istim intenzitetom u svim decenijama prošloga stoleća. Naši bratstvenici kao Muhadžiri, počeli su praktički početkom 60-tih godina prošlog stoleća masovno odlaziti za tada jedinu tako reći obećatu zemlju kako bi kako su i sami govorili prilikom svog polaska "idemo da sačuvamo vjeru Islam" Hidžra u ime Allaha s.w.t., to je ono na što naši bratstvenici i svi drugi Bošnjaci našeg kraja, Sandžaka mogu biti ponosni jer samo je takva Hidžra dozvoljena i od Allaha dž. dopuštena. Drugi vid odlaska naših bratstvenika početkom 70-tih godina prošlog stoleća je imala jedan drugi karakter po ocjeni progonitelja ali je zadržat isti cilj jednostavnog nestanka Bošnjaka sa ovih svojih vjekovnih ognjišta, a to je bio razlog ekonomske prirode i zasnivao se na privremenom radu u inostranstvu u velikom broju na zapadnim Evropskim zemljama kao što su: